Fudbalski šampion Srbije je 17. avgusta protiv mađarskog vice-šampiona igrao kvalifikaciju za Ligu Evrope. Kvalitetan fudbalski događaj nisu očekivali čak ni najentuzijastični grobari, tim pre što se na stadionu JNA utakmica Partizan-Videoton igrala bez navijača. U Srbiji se na stadion ide zbog spektakularnog navijanja, ne zbog spektakularnog fudbala, a kada ni to ni je moguće, ostaje samo jedan bitan aspekt fudbala: pare.
Da je ova utakmica bitna samo i isključivo zbog novca znaju svi od Zvezde do Partizana i nijedan grobar ili delija ne sme ni da sanja da će njegov tim pobediti u turniru za koji pokušava da se kvalifikuje.
Ovu tzv. fudbalsku utakmicu između srpskog šampiona i mađarskog vicešampiona autor je morao da gleda samo iz stručnih razloga – svakako bi bilo bolje događaj smatrati kao pokušaj ubistva smrtonosnom dosadom. Verovatno su tako kriminalno loše igrali sa predumišljajem, te oba tima zaslužuju ne samo da igraju bez navijača, već i da se to dešava u nekom zatvorskom šampionatu, u društvu trenera i, pre svih, uprave. Svi uhapšeni i zatvoreni – od strane UEFA ili Interpola, Haškog tribunala – svejedno. Mada bi ipak bio bolji Interpol, sigurno ima i u UEFA ko da se hapsi.
O prenosu užasa može se reći samo jedna zanimljiva stvar – komentator RTS-a je pomenuo da će se revanš igrati u Felčutu,a ne u Sekešfehervaru, jer se tamo upravo gradi novi stadion za domaći tim. To je zanimljivo zapravo zbog onoga što komentator nije pomenuo: da je Felčut rodno mesto Viktora Orbana i da je taj stadion bukvalno preko puta njegove kuće.
Zapravo bi trebalo da nam bude žao Orbana – ko bi voleo da mu umesto lepog seoskog predela ovo bude pogled kroz prozor.
Bar nema problem ako ga napadne nostalgija – ima pet-šest terena odmah pored gajbe. Felčutska deca nek idu u ’Fehervar ako im se igra na livadi.
Možda je spiker, koji je inače značajno manje grešio od igrača, svestan da Ministarstvo spoljnih poslova u Mađarskoj vode futsaleri (da, sa „s“ – igra se u sali). Gospodin ministar Sijarto je tamo zaposlio igrače svog tima (Dunakesi Kiniži) u svom ministarstvu. Očigledno nikome ne smeta da su ti igrači diplomate na nivou Ivice Dačića kao levog beka i naravno, ne smeta ni da ovi bekovi-diplomate nemaju nikakve diplome – univerzitetske bar sigurno ne. Možda spiker ne govori o ovome jer on, kao sportski komentator RTS-a, ne sme. A sme li govoriti o tome da je Orban osnovao fudbalsku akademiju „Puškaš“ u svom selu, a da u isto nazvanom timu ne igra nijedan igrač koji je iz tog sela? Tj. ne igra od kada ne igra ni on
ni njegov sin
Nije posao sportskog komentatora RTS-a da priča o tome da je u Mađarskoj fudbal politika i da je razlog zbog čega su i fudbal i politika negledljivi isti: izuzetno nizak kvalitet.
A o tome da se u Mađarskoj troše stotine miliona evra javnog novca na nove fudbalske stadione? Naročito ako je neki važni fidesovac (to vam dođe manje-više kao naprednjak u Srbiji) vlasnik tima čiji se stadion gradi, ili gradonačelnik grada u kome se gradi stadion; eventualno je vlasnik firme koja gradi stadion... Mada je to uglavnom baš firma gradonačelnika Felčuta Lerinca Mesaroša (trećeg najbogatijeg Mađara, koji je nedavno kupio i FK Osijek, da pomenemo investiciju koja možda poznatije zvuči srpsko-hrvatskim ušima). Doduše, nesrećni spiker rekao je da „mnogi smatraju da je Videoton povlašćen zbog svog najpoznatijeg navijača”. I to je nešto.
Usput , kada je dragi vođa Narodne iliberalne republike Mađarske ostario za fucu, nije tim Felčuta ostao bez Orbana – poziciju oca zauzeo je sin. Dakle nisu mađarski tereni ostali bez Orbana jer je matori prešao na poziciju menadžera, nego zato što je džunior ubrzo batalio fudbal.
Eno ih na finalu svetskog prvenstva 2014 – ako vam se čini da Orbana više zanima o čemu pričaju Putin i Merkel grešite, jer verovatno pričaju u fudbalu. Dok mlađi Orban definitivno pravi čudnu facu, gospodin Gauk već misli na Partizan-Videoton 2017.
Verovatno svi znaju da gore pomenutim timovima kvalifikacija za Ligu Evrope nije bitna zato što je to kup visokog prestiža. Taj prestiž tako visok i nije. Danas su važna takmičenja koja su naj. Samo što svaki tim koji učestvuje u grupnoj fazi Lige Evrope (gde za razliku od Lige šampiona
igraju nešampioni i drugorazredni šampioni) dobija 2.6 miliona €, da ne pričamo o daljim nagradama UEFA-e koje se dobijaju na višemnivou, daleko od domašaja bilo kog srpskog tima već godinama.
Ima li iko koveruje da su ti milioni evra važni jer bi njima klubovi mogli da napreduju? Neki bi sanjali da taj napredak jednog dana dovede klub do vrhunskih uspeha kao što je bila pobeda Zvezde 1991. Jugoslovenski fudbal je dostigao najveći uspeh baš kada je počelo uništavanje Jugoslavije, uz pomoć i nekih fudbalera:
Postalo je tada izuzetno teško pričati o drugim uspesima na Balkanu, osim možda o sportskim.
Ima li iko ko misli da vlasnicima najvećih klubova fudbal nije samo biznis? Misli li iko da im je važna ta neuhvatljiva vrednost koja tera milione da se bave fudbalom? Da izaberu jedan klub i da ostanu verniji tom klubu nego bilo čemu drugom? Ne verujem, naročito ne zato što je u slučaju najvećih srpskih klubova, vlasnik upravo ta država koja pokazuje da je ne zanimaju ni uhvatljivije vrednosti od pripadnosti jednom klubu.
Stadion u Felčutu je koštao 1.2 miliona evra. Stadion ima 3500 sedećih mesta, Felčut ima 1688 stanovnika. Mesta za beogradske navijače ipak neće biti – verovatno zato što će, sem svih živih Felčućana ovog sveta, tekmu doći da gleda i po koji videotonac iz nedalekog Sekešfehervara.
Fehérvár na mađarskom znači beli grad. A neće se igrati u mađarskom belom gradu jer se i tamo gradi novi stadion – i zahvaljujući demokratski izabranom kralju iliberalizma, grade se svugde po teritoriji pre-trianonske Mađarske kraljevine. Mađarski huligan (tj. ekstremni desničar u 99% slučajeva) trianoniranjem na tribinama izražava otprilike isto što i srpski kolega kosoviranjem – nepravdu protiv mađarstva/srpstva. Usput momci zaboravljaju da nepravda ne poznaje nacionalne granice.
Férőh. (férőhely su mesta za sedenje) oszt.(osztály je klasa tj. liga kojoj klub pripada) készültség (stanje: kész znaći spremno, részben kész delimično spremno, folyamatban je u toku) ktsg. (költség je kolko košta)
218,4 milijardi forinti je otprilike 720 miliona evra. Toliko košta ovaj cirkus. Novi stadioni ni u najboljem slučaju (Groupama Arena sa prosečno oko 9000 navijača po utakmici) nisu ni polupuni.
Malo više od jedne četvrtine stanovništva Mađarske živi u siromaštvu, prema statistikama jednog pro-orbanističkog ekonomskog časopisa. To znači da ima oko2,5 miliona siromašnih, a 720 miliona evra ravnomerno podeljeno između njih značilo bi 288 evra po čoveku ispod praga siromaštva. Tih 720 miliona trošeno je od 2010 i planirano je da se potroše do 2020 (znači, verovatno će se potrošiti i više jer to tako ide kod nas). Može vam se učiniti da tih ni tri stotine evra po čoveku nije puno para. Pitajte se da li biste tako mislili da imate svakodnevni problem šta da jedete. Za te pare se može kupiti trista kila hleba po siromašnom čoveku. A najpoznatiji navijač Videotona troši te pare na cirkus koji nikoga ne zanima. Kada se ne bavi fudbalom, brani hrišćansku Evropu. Govoriti o hriščanstvu, a graditi samo zidove i stadione – to vam je moderni koncept vladanja á la panem et circenses – igara bez hleba.
Nije da niko nema da jede zbog fudbala. Ove ovce profitiraju od izgradnje stadiona u Scornicesti - rodno selo rumunskog diktatora Nikolae Čaušescog.